Lean transformacija može da doprinese izlasku Srbije iz krize

Lean transformacija može da doprinese izlasku Srbije iz krize

Prof.dr Vojislav Stoiljković

vojislav.stoiljkovic@cimlss.rs

Vlade širom sveta su pod pritiskom da smanje svoje troškove, bez pogoršanja nivoa usluga, ili čak da pokušaju da ih poboljšaju. Da bi to postigle, vlade prihvataju Lean koncept, koji potiče iz prerađivačke industrije. Ovaj koncept se fokusira na eliminisanje nekoliko vrsta rasipanja u poslovnim procesima. Lean uključuje razne alate i tehnologije. Koncepti Lean procesa su pre desetak godina prilagođeni finansijskom sektoru. Sledeća oblast je javni sektor, koji treba da postane jednostavniji i da smanji troškove, poboljša efikasnost i istovremeno poboljša kvalitet  i nivo usluga.

Vlade su postale efikasnije primenom Lean metodologija, iako mogućnosti za poboljšanje i dalje postoje u mnogim oblastima. Lean tehnike su uspešno primenjene u procesima koji se ponavljaju u mnogim oblastima, npr. u oblasti nabavke, naplate poreza, logistike, zdravstva i sudskih usluga.

Vladine uprave reaguju na ograničenja budžeta primenom tradicionalnih politika, uključujući zamrzavanje zapošljavanja, ograničenja putovanja, odlaganje održavanja i tako dalje. Iako ovi postupci mogu dovesti do boljeg bilansa u kratkom roku, neefikasnosti u procesima ostaju iste. Alternativa tome su uprave koje koriste Lean razmišljanje da ispituju kako se stvarni rad obavlja i pronalaze načine da rade efikasnije dok stvaraju veću vrednost (npr., nove usluge i poboljšanje pružanja usluga). Lean se fokusira na smanjenje vremena i resursa koji se rasipaju u procesima koji rade u serijama, uskim grlima, zaostalim poslovima, proveri i ponovnoj proveri. Rasipanje je sve što ne dodaje vrednost sa stanovišta gledišta kupca. Cilj svake vlade treba da budu Lean koncepti, kao što su povećanje kapaciteta, smanjenje ručne obrade, aktivnosti da procesi teku glatko i utvrđivanje vrednosti koja može imati veliki uticaj na performanse Vlade. Efikasnije i efektivnije korišćenje IT može da bude jedan od imperativa za Lean procese.

Pametna Lean Vlada znači uklanjanje prepreka, smanjenje preklapanja i dupliranja i izbegavanje sukoba za teritoriju, u korist saradnje. To znači merenje performansi i obuka i ohrabrivanje državnih službenika na postizanje rezultata.

Gde početi sa primenom Lean koncepta u javnoj upravi?

Lean koncept u javnoj upravi treba da se primeni najpre u oblastima delovanja Vlade gde su najveći problemi. Čini se da su to danas sledeće oblasti: finansije, privreda, zdravstvo i lokalna uprava.

Kada je reč o finansijama, od premijera, ministra finansija i drugih zvaničnika, čuje se da bi „suzbijanje sive ekonomije“, a to znači izbegavanje plaćanja poreza državi, moglo da donese uštede reda veličine 300-350 miliona dinara. Lean koncept može da pomogne u realizaciji ovog cilja tako što će primeniti Lean Startup pristup. Ovaj pristup znači da se sprovede eksperiment oko naplate poreza u jednom gradu, delu grada, i da se na osnovu naučenih lekcija proširi na celu zemlju.

Kako nagoveštavaju Ministar i članovi Vlade, treba jedan broj zaposlenih u javnoj upravi rasporediti na  radna mesta poreskih inspektora. Govori se o brojci od cca 400 ljudi. To znači da će se pojačati kontrola naplate poreza. Nažalost, poznato je u svetu da i 100% kontrola ne znači da neće biti i dalje nedovoljne naplate poreza. Za razliku od pristupa koji predlaže Vlada, Lean Startup ima drugi pristup, koji je mnogo jevtiniji, a u isto vreme efektivniji i efikasniji.

Lean Startup pristup kaže da se suzbijanje sive ekonomije i bolja naplata poreza tretira kao eksperiment. To znači da treba da se identifikuju elementi plana naplate poreza, koji su samo pretpostavke a ne činjenice, i shvatiti načine testiranja tih pretpostavki (pretpostavka je da će se uvođenjem većeg broja finansijskih inspektora ostvariti bolja naplata poreza i uštedeti 300-350 miliona dolara). Korišćenjem ovog pristupa može se formirati mala agencija koja radi na mikro – skali i to pre nego što se zvanično pokrene plan suzbijanja sive ekonomije radi boje naplate poreza.

Pretpostavka broj jedan ministarstva finansija je da će povećani broj poreskih inspektora dovesti do bolje naplate poreza. Druga pretpostavka je da će značajan broj građana pozvati objavljeni broj telefona i prijaviti zloupotrebu pri izdavanju fiskalnih računa, (ovaj pristup sa pozivanjem broja za prijavu neizdavanja računa već je jednom bio u primeni u Srbiji i nije dao rezultate).

Mnogi građani Srbije znaju i vide da ne dobijaju fiskalne račune na mnogim mestima gde kupuju proizvode ili dobijaju uslugu. Uprkos svim tim saznanjima, još uvek je to pretpostavka. Ako se stvarni obim prijava izrazito razlikuje od onog u planu, to će zahtevati značajnu reviziju. Šta ako građani Srbije kojima se ne izdaju fiskalni računi se ne osećaju ugroženima i zato ne podnose prijave? Šta ako oni imaju različite ideje o tome koji su problemi važni? Šta ako oni nisu svesni da to utiče na budžet Srbije, isplatu penzija, socijalnih davanja, finansiranje zdravstva i školstva itd.?

Ministarstvo finansija može odmah da počne sa eksperimentom, formiranjem male grupe od 3 do 5 saradnika u nekom od gradova Srbije. Ova grupa mladih ljudi treba da otvori  jednostavne specijalne telefonske linije, korišćenjem jedne od nove vrste platformi koje su jeftine i brzo se postavljaju. Sa nekoliko sati rada, mogu da dodaju jednostavna glasovna uputstva, nudeći građanima koji pozivaju mogućnost da lako i jednostavno prijave lokaciju, organizaciju i iznos za koji nisu dobili fiskalni račun.

Umesto marketinga za ovu telefonsku liniju za celu Srbiju, mikro agencija (3 – 5 ljudi) može da pokrene eksperiment na mnogo jednostavniji način: počinje malim geografskim prostorom, možda neki manji grad, i umesto da plaća reklamiranje za skupu televiziju ili radio sa nacionalnom frekvencijom, mogu da omoguće ljudima da saznaju više o značaju suzbijanja sive ekonomije i bolje naplate poreze, gde mogu da prijave, koristeći oglašavanje koje je jevtino. Flajeri na bilbordovima, novinski oglasi u tim blokovima, ili oglasi na mreži. Pošto je ciljna oblast toliko mala, oni mogu da finansiraju podizanje svesti u ciljnoj zoni. Ukupni troškovi će ostati veoma mali.

Kao sveobuhvatno rešenje problema suzbijanja sive ekonomije i bolje naplate poreze, ovaj minimalno održivi proizvod je veoma dobar u poređenju sa stalnim povećavanjem broja finansijskih inspektora. Ovo može da se realizuje u roku od nekoliko dana ili nedelja, a ceo eksperiment verovatno će koštati samo nekoliko stotina hiljada dinara. U ovom eksperimentu bi se testirala spremnost građana da pomognu u suzbijanju sive ekonomije, kao što to radi svaki građanin Švajcarske i za mnogo manje prekršaje od poreske utaje.

Iskustvo iz ovog eksperimenta biće od neprocenjive vrednosti. Na osnovu selekcija tih prvih prijava, mini agencija može odmah da počne da dobija rezultat o tome koje vrste problema po mišljenju građana Srbije postoje u naplati poreza. Mini agencija može da počne testiranje marketinških poruka: Šta motiviše ljude da prijavljuju one koji ne izdaju fiskalne račune? To bi moglo da proceni trendove u realnom svetu: Koji procenat ljudi u ciljnom području stvarno zove? Procena ne bi bila savršena, ali to će utvrditi osnovu ponašanja koja bi bila preciznija od istraživanja tržišta.

Ovaj rezultat će poslužiti kao plodno tle  za rešavanje mnogo složenijih problema vezanih za budžet Srbije. Mini agencija se može angažovati u kontinualnom procesu poboljšanja, polako ali sigurno, nalazeći još i bolja rešenja. Finansijski inspektori mogu biti na telefonskoj liniji, tako da mogu odmah da pristupe rešavanju nekih od problema u naplati poreza. Njima će pomagati hiljade građana Srbije. Do trenutka kada se pokrene zvanični plan za suzbijanje sive ekonomije i bolju naplatu poreza, ovaj rani eksperiment može da posluži kao šablon za stvarni svet.

Ovaj pristup primenom Lean Startup koncepta bi verovatno otkrio i veće prilike za naplatu poreza od pretpostavljenih 300-350 miliona dolara.