Covid 19 i Lean

Covid 19 je tema dana u svetu već duže od 3 meseca. Pandemija ove zarazne bolesti zahvatila je čitav svet. Lekari i epidemiolozi ulažu vanljudske napore sa ciljem da se zaustavi širenje ove opake bolesti i da se spasu ljudski životi. O tome se svakodnevno izveštava i ljudi se upozoravaju kako da i sami daju doprinos da se spreči širenje ove opake bolesti: od redovnog pranja ruku, održavanja higijene, distance pri susretu, sprečavanju okupljanja većeg broja ljudi na jednom mestu, kao i druge mere koje preporučuju stručnjaci.

Ovim prilogom se ukazuje na činjenicu postojanja veze između predloženih mera i Lean koncepta menadžmenta koji se koristi u poboljšanju procesa i smanjenju rasipanja u proizvodnim i uslužnim procesima.[1]

Pođimo od prvog Lean principa – vrednost. U proizvodnim i uslužnim procesima misli se na vrednost kako je vidi kupac, a ne ponuđač. Ako se to prevede na Covid 19, to bi značilo da je vrednost ono čime pojedinac, koji ima simptome virusa, treba i mora da vodi računa da ne prenese zarazu na drugu osobu sa kojom može da dođe u kontakt. U Lean konceptu za proizvodnju ili uslugu to bi značilo da se spreči pojava greške, odnosno da se ne dozvoli da greška pređe u nizvodnu aktivnost u procesu, odnosno da se primeni Lean alat Poka Yoke.

Poka-Yoke je japanski sleng koji se najčešće prevodi kao ”izbegavanje greške”.  Poka znači nenamerna greška. Yoke  je oblik Yokera, što znači da se izbegne. Izbegavanje greške, dakle, je izbegavanje nenamernih grešaka (Šhingo Shiego, 1986). Izbegavanje greške je poznato po raznim drugim imenima: izbegavanje idiota (baka-jaram), dokazivanje greške, prisiljavanje na ponašanje i barijere. Svaki termin ima malo drugačiju konotaciju, iako postoje značajna preklapanja u odgovarajućim značenjima. Prisiljavanje na ponašanja je podskup izbegavanja greške.

Da bi se izbegla greška i došlo do prenosa virusa na zdravu osobu, osoba koja ima simptome virusa mora da misli o drugima i da se, istog trenutka kada oseti da ima simptome korona virusa samoizoluje, stavi masku ako je ima, pozove i sačeka odgovarajuće stručnjake koji će doći i dalje, prema definisanoj proceduri, preduzeti potrebne mere.

Samoizolacija u Lean konceptu znači da se primeni Lean alat Jidoka. Jidoka primenjuje jedan od najvažnijih principa Lean koji može pomoći u postizanju istinske izvrsnosti. Jidoka govori o kvalitetu na izvoru ili ugrađenom kvalitetu. Nijedna kompanija ne može preživeti bez izvrsnog kvaliteta proizvoda i usluga, a Jidoka je put kojim se to postiže. Kada je u pitanju Covid 19 može se povući paralela i reći da nijedna zemlja ne treba da dozvoli smrtnost velikog broja svojih građana.

Da bi se sprečila pojava lošeg kvaliteta Jidoka otkriva nepravilnosti, zaustavlja proces, rešava se neposredni problem i istražuje koren uzroka. Svaki pojedinac u Lean kompaniji ima autoritet, u stvari, zahtev za zaustavljanje procesa ako otkrije abnormalnost. Na taj način se ističu defekti i problemi i preduzimaju akcije. To je korak koji mnoge zapadne kompanije ne čine jer se boje gubitka produktivnosti zbog neprekidnog zaustavljanja linija zbog “manjih” problema. Taj problem je i sa čekanjem da se uvedu drastične mere povodom pojave virusa Covid 19.

Ako se navedeni Lean alat Jidoka primeni na Covid 19 to bi značilo smanjiti proces kretanja ljudi na minimum u cilju sprečavanja neželjenih pojava i posledica od Covid 19 na duži vremenski period, sve dok se drastično ne smanje ili uklone koreni uzroka koji dovode do prenosa zaraze sa osobe na osobu.

Koncept barijera je širi pojam od izbegavanja greške, u slučaju Covid 19 za prenošenje virusa. To nije samo pristup smanjenju nenamerne greške, umesto toga, on obuhvata širok spektar pristupa. Neki pristupi izbegavanja greške uključuju ”inspekcije zaštite” koje prosto izdvajaju potencijalne nosioce virusa i njihovo zadržavanje u izolaciji da se spreči dalji tok prenosa virusa.

Drugi pristupi koriste podatke izlaza iz procesa širenja virusa u cilju nalaženja najboljeg načina upravljanja procesom zaustavljanja tog širenja. Veoma efikasan pristup podrazumeva proveru procesa pre akcije u cilju obezbeđivanja svih neophodnih uslova za drastično smanjenje zaražavanja zdravih osoba. U svakom od ovih pristupa, dve funkcije su obavezne: (1) virus ili njegov uzrok nastajanja mora biti otkriven, i (2) korektivne akcije moraju biti preduzete. Najčešće, korektivna mera je da nosilac simptoma virusa obavesti nadležne, sačeka dolazak stručnjaka i smeštaj u izolaciju. Jedan od najefikasnijih načina ostvarivanja ovoga je zaustavljanje procesa širenja virusa. Izbegavanje širenja virusa često podrazumeva zaustavljanje procesa kretanja ljudi i kontakata, kao i obezbeđenje alata i metoda za realizaciju tih mera.

Ponekad  početni neprijatni niz zaustavljanja kretanja ljudi i kontakata, u kraćem ili dužem periodu vremena, počinje da usporava proces širenja, a u kratkom vremenu počinje da se smanjuje kako se problemi uklanjaju, a kretanje ljudi počinje da se povećava kako se uklanjaju koreni uzroka koji dovode do širenja virusa.

Nije moguće zaustaviti kretanje svih ljudi. Postoje poslovi i zadaci koji zahtevaju da se ljudi kreću u ograničenim vremenskim periodima: nabavka lekova, nabavka namernica, odlazak medicinskog osoblja na posao, transport, održavanje reda i slično. I u tim slučajevima mogu da se primene neki od 5 Lean principa. Najpre Lean princip TOK jednog komada. U slučaju Covid 19 to znači tok jedne osobe, odnosno kretanja jedne po jedne osobe na rastojanju od 1-2 m pri čekanju u redu ispred apoteke, prodavnice i slično. Pri TOKU jedne osobe treba da se primeni Lean princip VUČENJE, a ne GURANJE. Princip VUČENJE (Pull) znači da naredna osoba kreće kada je prethodna osoba završila potrebne radnje (kupovina lekova, namirnica itd.) i to na znak osobe koja realizuje nizvodnu aktivnost.

Ako bi se u razmatranim slučajevima koristio princip GURANJA (Push), što Lean eksplicitno isključuje, došlo bi do stvaranja gužvi (rad u procesu – veći broj ljudi na malom prostoru) što bi pogodovalo širenju virusa i povećanju broja zaraženih. To bi stvorilo ogroman problem za pojedince, ali i za društvo i državu.

Još jedan Lean alat ima smisla dovesti u vezu sa Covid 19. To je Lean alat 5S. Ovaj alat u proizvodnim i uslužnim organizacijama ima sledeće značenje svakog od prvih slova S japanskih reči:

Covid 19 ima negativne posledice jer dovodi do ograničavanja kretanja ljudi izvan svojih stanova. Sa druge strane, to pruža priliku da domaćinstva i ustanove iskoriste priliku i poboljšaju uređenje i održavanje prostora u kome žive i rade. To je prilika, pošto se ima dovoljno vremena koje se provodi u kući ili stanu, da se razvrstaju stvari koje su potrebne, a koje nisu i da se izvrši sortiranje. Nepotrebne, a još uvek upotrebljive stvari, mogu da se izdvoje i da se doniraju onima kojima su preko potrebne. Tako se oslobađa prostor u svom stanu, a istovremeno pomaže drugima.

Pošto je izvršeno sortiranje i izdvojeno ono što je potrebno od onoga što je višak i što nepotrebno zauzima prostor, naredni korak je da „svaka stvar dobije svoje mesto, i da svaka stvar bude na tom mestu“. To znači da se urede stvari u stanu.

Treći korak u primeni Lean alata 5S je ČIŠĆENJE stana, kuće, prostora u kome su smešteni zaraženi virusom ili rade administrativni radnici. Ovde treba da se postavi jednostavno pitanje: „Da li je sve čisto i dezinfikovano u prostoru u kome živimo ili u kome se leče pacijenti?“

Prvo čišćenje odstranjuje grubu prljavštinu i masna mesta na površinama. Naredno čišćenje izgleda bolje, a treće čišćenje će se pripremiti za dezinfikovanje svih površina. Svi podovi, oprema, a takođe i svaka površina treba da bude dezinfikovani. U čišćenju učestvuje cela porodica, ako je u pitanju stan ili kuća, ili zaduženi za održavanje čistoće i vojska ili policija, ako je u pitanju zdravstvena ustanova, škola, uprava, javne površine, putevi i drugo. To je pravi način da nešto bude čisto, a sa time da se podigne nivo svesti o važnosti održavanja higijene prostora u kome živimo i onoga oko nas. Tako će to postati navika, odnosno standarizovaće se poslovi oko održavanja čistog i urednog prostora, kako po vremenu tako i po odgovornim za određene zadatke u tome.

Svaki član domaćinstva ili osoblje za održavanje čistoće u javnim ustanovama i javnim prostorima treba da uspostavi svoju vlastitu meru šta je „čisto“. Uspostaviti redovni raspored za rutinsko čišćenje i dubinsko čišćenje. Svi učestvuju. To nije posao samo za majke, profesionalne čistačice, komunalno osoblje … To je posao za sve članove koji treba da doprinesu da ne dolazi do prljanja i zagađenja prostora. Podrazumeva se da se osigura da svako dobije i ima adekvatnu opremu i sredstva za čišćenje.

Na kraju  ostaje samo još jedna obaveza svih ljudi koji doprinose da se osigura što čistiji i bezbedniji prostor u kome živi porodica, u kome se leče pacijenti, pružaju usluge, odvija javni život  ili se odvija  proizvodnja koja stvara nove vrednosti. Ta obaveza je da održi dostignuti nivo urednosti i čistoće, kao i da se iskoristi svaka prilika da se to podigne i na viši nivo.

ODRŽAVANJE je najteži deo posla. To nije jedna izdvojena aktivnost. Mi ODRŽAVAMO kada smo razvili navike da uvek koristimo prva 4S zajedno svakodnevno. Sve to u krajnjem vodi ka stavanja LEAN KULUTURE. One nacije koje imaju dostignut nivo Lean kulture, a tu treba ubrojati Kinu, Japan, Južnu Koreju i još neke zemlje verovatno će lakše i bezbolnije prebroditi posledice Covid 19.

Jedna od naučenih lekcija koja bi mogla da bude od Covid 19, kada se nadamo da se završi sa što manje gubitaka ljudskih života, da države počnu da razmišljaju kako da transformišu svoja društava i da prigrle LEAN KULTURU i Lean način upravljanja procesima, bilo o kojoj vrsti procesa da se radi.

U Nišu, 31.03.2020.                                                 vojislav.stoiljkovic@cimlss.rs

[1] Vojislav Stoiljkovic, Lean in Healthcared, Lambert, 2018