Filozofija Max Webera i Lean koncept

U Srbiji se često citira Max Weber, nemački sociolog, filozof, pravnik i politički ekonomista, čije su ideje duboko uticale na društvenu teoriju i društvena istraživanja. To vrlo često čini i premijer Vučić, želeći time da ukaže na put kojim treba da se kreće Srbija, kada je u pitanju poboljšanje ekonomskog stanja. Postavlja se pitanje da li takav pristup važi i danas?

Stari principi za organizaciju za rad činovnika

Koncept Lean proizvodnje, kao što je opisano u knjizi The Machine koja je promenila svet (autori James P.Womack, Daniel T.Jones, Daniel Roos, 1991. godina), bila je predmet mnogih diskusija. Autori knjige veruju da Lean proizvodnja predstavlja odlučan raskid sa starim sistemom proizvodnje prema Weberu, Tayloru i Fordu. Proizvodni magnati hvale “Lean proizvodnju” i pozivaju na to, da oni koji vode industrije širom sveta, bez obzira na granu u kojoj posluju,  napuste stari neproduktivni sistem masovne proizvodnje, da bi se napravilo mesta za Lean proizvodnju, koja se smatra superiornijom u svakom pogledu.[1]

Sistem masovne proizvodnje je počeo da se pojavljuje oko 1900. godine, kao odgovor na neefikasnost manuelne proizvodnje u slučajevima kada je taj proces dugo trajao.. Uzrok tog problema je bilo to da rad i metode proizvodnje nisu bile standarizovane.

“Naučni menadžment” je uglavnom bio primenljiv u proizvodnji roba. Birokratska organizacija se više odnosi na administraciju i na rad sa papirima. Autor toga, Max Weber, međutim, tvrdio je, da je to moglo da se primeni na sve vrste aktivnosti, pa čak i u industrijskim kompanijama.   (Weber 1983: 150).

Da, to je bio Nemac, Max Weber, koji je autor teorije principa birokratske organizacije. Pristup ovog naučnika je u skladu sa načinom na koji kapitalistička ekonomija funkcioniše – a to je da birokratska organizacija treba da ima visok stepen “mogućnosti procene” u odnosu na one rezultate koji se žele dobiti. Da bi se postigao ovaj nivo “mogućnosti procene” bilo je važno da rezultati zavise što je moguće manje od ličnog mišljenja zaposlenih. On je stoga zauzeo stav da je bilo dozvoljeno prevladavanje više birokratskih principa, jer će tako njihovo delovanje biti efikasnije.

Drugim rečima, to jednostavno znači da birokratska organizacija deluje u skladu sa sledećim principima:

• Zaposleni činovnici su slobodni kao pojedinci i samo je potrebno da pokažu poslušnost u odnosu na bezlične dužnosti za neki posao;
• Oni su komponente u čvrstim hijerarhijskim pozicijama;
• Svaka pozicija ima jasno definisanu oblast nadležnosti;
• Osoba drži poziciju na osnovu ugovora zasnovanog na profesionalnim kvalifikacijama;
• Osoba koja zauzima poziciju očekuje napredovanje u karijeri, sistem promocije koji se bazira na radnom stažu ili performansama;
• Činovnik treba da pokaže disciplinu i kontrolu u vršenju svoje funkcije / svoje dužnosti

Insistiranje na jasno definisanoj oblasti zadataka za svaku poziciju znači da se uspostavljaju jasne linije razgraničenja između glavnih odeljenja u okviru kompanije i između mesta u svakom glavnom odeljenju. Ovo daje dalju podelu prema funkciji i viši nivo uticaja menadžmenta i standarda u obradi materije prema specifikaciji. Uslov je da organizacija mora biti hijerarhijska, odnosno da će svaki nivo da upravlja i prati osoba preko formalizovanih kanala. Ti “formalizovani kanali” znače da su linije kontakta između nadređenih i podređenih u vertikalnoj hijerarhiji; nema horizontalnih kontakata koji se dešavaju u okviru strukture iako se procesi odvijaju horizontalno prolazeći kroz razne funkcije Nema kontakata ni između zaposlenih u sredini i na nivoima, s jedne strane, i kupaca, podizvođača itd. izvan organizacije, sa druge strane.

Poznato je i da postoji veliki broj sličnosti između stavova Taylora, Webera i Fayola. Naglasak je stavljen na hijerarhije u kojima se upravljaju operacije od vrha nadole. Postoji takođe sličnost u njihovim stavovima na podeli rada sa zaposlenima na nižim nivoima za izveštavanje viših nivoa. Od zaposlenih se ne očekuje da će preduzeti inicijative prema kupcima. Inicijative u odnosu na spoljni svet se preduzimaju samo na rukovodećem nivou.

Hijerarhijska organizacija po Weberu

Ova vrsta organizacije je suviše kruta da bi mogla da se prilagodi stalnim promenama koje se dešavaju svuda (Mabon 1973). Zato se dovodi u pitanje ispravnost primene principa Max Webera u današnjim uslovima.

Pozitivan doprinos birokratije pre sto godina

Pre sto godina, reč “birokratija” imala je pozitivnu konotaciju. Birokratija je donela vladama država u svetu ono što je montažna linija donela proizvodnji. Hijerarhijski autoritet, funkcionalna specijalizacija i zasluga za zapošljavanje su bile nove ideje, inspirisane sociolozima poput Max Webera i političkih reformatora poput Theodore Roosevelta i Woodrow Wilsona.

Na prelazu iz 19. veka neki naučnici su predvodili pokret za stvaranje civilne službe i ograničenje moći političara stvaranjem profesionalne klase rukovodilaca van politike. Ovi državni službenici, što se i očekivalo, pokrenuli su Vladu na efikasan način, neopterećeni uticajem političara. Ta generacija je postavila temelje za drugačiji pristup. Definisanjem “kako treba stvari da se urade“, regulisanjem procesa i kontrolisanjem ulaza, ali se nisu fokusirali na rezultate. Vlada je evoluirala u sistem sa jasnim setom ideja i moralnim ponašanjima: sporo, neefikasno, izolovano i bezlično, što je njena slika i danas. Ovaj sistem je preživeo, ne zato što je bio efikasan, već zato što se bavio osnovnim problemima. Taj sistem je dao sigurnost, stabilnost i osnovni osećaj pravičnosti i jednakosti. Taj sistem osigurava posao dok važi da jedna-veličina-odgovara za sve usluge.

Ali, kako se svet promenio, vlade država nisu, a to važi i za Vladu Srbije. Inicijative ostaju da zaštite svoju teritoriju, da ne rizikuju, da izgrade imperiju i da zaštitite svoje programe i svoje ljude. Kao što se jedan šef kabineta žalio, “misija Vlade nije da napravi grešku.” Takvi stavovi guše inovacije, sprečavaju promene i promovišu status kuo.

Novi kancelarijski poslovi

Hijerarhijski strogo podeljen i specijalizovani tip organizacije je sve manje u primeni u uspešnim organizacijama i vladama. Pitanje je, međutim, “Kojim konceptom menadžmenta možemo zameniti hijerarhijsku organizaciju?” Osnove se mogu naći u Lean proizvodnji koja je proistekla iz Toyota Production System, osmišljen u Toyota kompaniji 70-tih godina prošlog veka.

Mnogo se govori o rasipanju, prevarama i zloupotrebama, ali činjenica je da se rasipanje u Vladi ne pojavljuje kao stavka u budžetu. Kada Skupština seče budžet, ona teži da odseče prste, u mnogim slučajevima ugrožavajući – ne pomažući – misiju. Rasipanje u Vladi je zapravo u birokratiji u poslovnim procesima, gde su menadžeri vezani za procese Vlade, a ne za rezultate. Zato takav sistem upravljanja ne može da da rezultate. Zato su mnoge organizacije, ali i Vlade pojedinih država, odavno prešle na Lean koncept menadžmenta.[2]

Poređenje principa birokratske organizacije i Lean principa

Max WeberPrincipi birokratske organizacije	Lean principi
Zaposleni činovnici su slobodni kao pojedinci i samo je potrebno da pokažu poslušnost u odnosu na bezlične dužnosti za neki posao;	1. Vrednost – odrediti vrednost sa stanovišta krajnjeg kupca familije proizvoda ili usluga.
Zaposleni su komponente u čvrstim hijerarhijskim pozicijama;	2. Tok vrednosti – Identifikovati sve korake u toku vrednosti za svaku familiju proizvoda ili usluga, eliminišući kad god je moguće one korake koji ne stvaraju vrednost.
Svaka pozicija ima jasno definisanu oblast nadležnosti;	3. Tok – Učiniti da se koraci koji stvaraju vrednost javljaju u zbijenom redosledu tako da će proizvod / usluga glatko teći prema kupcu / pacijentu.
Osoba drži poziciju na osnovu ugovora zasnovanog na profesionalnim kvalifikacijama;	4. Vučenje – Kako se uvodi tok dozvoliti kupcima da vuku vrednost od sledeće uzvodne aktivnosti.
Osoba koja zauzima poziciju očekuje napredovanje u karijeri, sistem promocije koji se bazira na radnom stažu ili performansama;	5. Savršenstvo – Kako se specificira vrednost, identifikuju se tokovi vrednosti, uklanjaju se koraci koji dovode do rasipanja, a uvode se tok i vučenje, početi proces ponovo i nastaviti ga dok se ne postigne stanje savršenstva u kome se stvara savršena vrednost bez rasipanja.

 

Pametno i Lean Vlada

Pametna Lean Vlada znači rušenje barijera, smanjenje preklapanja i dupliranja i sprečavanje sukoba za teritoriju u korist saradnje, a to znači merenje performansi i obuka i osnaživanje državnih službenika da postignu rezultate.

Kod nas se baca vise novca na rešavanje problema (čitaj „gašenje požara“) a ne na poboljšanje procesa i sprečavanje pojave problema. To je možda funkcionisalo u prošlosti, ali to više nije opcija. Na svim nivoima je potrebno kretanje ka Lean Vladi.

Bavljenje simptomima može da dovede do nove i još veće krize u Srbiji. Poznato je da je Japan bio u velikoj krizi posle Drugog svetskog rata i da je uspešno izašao iz te krize. Japan je to postigao upravo prihvatanjem promene i uvođenjem koncepta koji su omogućili da urade više sa manje. Oni su odustali od hijerarhijske organizacije i pokrenuli uvođenje Lean, ili ravne organizacije, gde se omogućava da procesi teku horizontalno bez zastoja, prema potražnji kupca i kontinuirano težeći ka savršenstvu. Tako se smanjuju ili eliminišu 8 velikih rasipanja koja se javljaju u procesima i povećava se efektifnost i efikasnost Vlade.[3]

Svaka kriza predstavlja priliku. Sadašnja kriza predstavlja priliku da se ispita stanje srpske ekonomije, globalni finansijski sistem, stanje ekonomskih i finansijskih odnosa, kao i društveni odnosi u okviru Srbije, pa čak i unutar svakog biznisa. Introspekcija nije proces koji se izvršava dok je u euforiji. Umesto toga, ona se vrši van datih obećanja i nevolja krize.

 

U Nišu, 12.02.2016.                                         Prof.dr Vojislav Stoiljković

vojislav.stoiljkovic@cimlss.rs

 

 

 

[1] Prof.dr Vojislav Stoiljković, Lean Transformacija Srbije, Linija projekt, 2015.

[2] https://en.wikipedia.org/wiki/Lean_Government

[3] Prof.dr Vojislav Stoiljković, Lean Transformacija Srbije, Linija projekt, 2015.