Nova kniga LEAN TRANSFORMACIJA SRBIJE

LEAN TRANSFORMACIJA SRBIJE – KONCEPT MENADŽMNENTA ZA IZLAZAK SRBIJE IZ KRIZE

Srbija danas ima velike probleme sa budžetskim deficitom, katastrofalnim stanjem u javnim preduzećima, velikom stopom nezaposlenosti i nagomilanim javnim dugom koji prelazi 66% BDP sa tendencijom da se poveća u narednom periodu. Vlada traži načine i strategije izlaska iz krize i kako kaže „čini sve što je u njenoj moći da izvuče zemlju iz krize“. Mnoge mere koje preduzima vlada su nepopularne, ali se čini i neophodne da bi se sprečio scenario kakav je već viđen u nekim zemljama Evrope. Nažalost, fokus Vlade Srbije i njenih ministara, posebno ministra privrede, je na štednji. U izjavi datoj na televiziji Studiob ministar privrede, gospodin Setić je najavio: „da će, do kraja nedelje će svih 700 javnih preduzeća sa spiska dobiti jasno uputstvo sa 19 tačaka kako da, pre svega, naprave svoj plan rada za narednu godinu i tu su istaknuti važni elementi – od ušteda na službenim putovanjima i reprezentaciji do ušteda vezanih za edukacije i seminare.“[1] Ovom izjavom ministar Sertić je pokazao da nije upoznat sa onim što je dr Deming, Amerikanac, koji je zaslužan za japanski privredni preporod posle drugog svetskog rata, davno rekao za 14 smrtonosnih bolesti zbog kojih propadaju kompanije.[2] Ova načela su preuzeta iz njegove knjige Kako izaći iz krize koja je objavljena 1986. godine. Od 14 načela 2 se odnose na obuku, obrazovanje i samopoboljšanje. U tim načelima stoji: „6. Institute training on the job“ – sprovesti obuku na poslu. „13. Institute a vigorous program of education and self-improvement“ –  pokrenuti intenzivan program obrazovanja i usavršavanja. Mera štednje koju uvodi ministar Sertić je u suprotnosti sa opšteprihvaćenim načelima dr Deminga, kao i sa onim što rade kompanije u svetu, kada se nađu u krizi. Japanske kompanije u tim uslovima znatno pojačavaju obuku i obrazovanje svojih zaposlenih, kako bi stekli nova znanja i veština koja će im omogućiti da doprinesu da kompanija izađe iz krize. 14 načela se u Japanu primenjuju više od 50 godina. Zato su njihove kompanije uspešne. Oni teže da uvek URADE VIŠE SA MANJE. Stručnjaci kompanije Toyota su 70-godina osmislili Toyota Production System, danas u svetu poznat kao LEAN koncept koji omogućava da se URADI VIŠE SA MANJE. Nažalost, oni koji danas upravljaju privredom Srbije, izgleda da nisu čuli za Lean koncept, pa i dalje primenjuju tradicionalne koncepte menadžmenta koji su uostalom i doveli do propadanja privrede Srbije. Oni nisu čuli ni za poznatu izreku dr Deminga: „Ako radiš kako si do sada radio, dobićeš ono što si do sada dobijao.“ Pri tome dr Deming je dodao i ovu misao: „Ne morate da prihvatite promenu, preživljavanje nije obavezno.“ Ipak, autor ovog teksta zna da ljudi u Srbiji žele da prežive i da žive bolje pa je zato napisao i objavio 2 knjige na temu Lean: 1) Lean u zdravstvu i 2) Lean transformacija Srbije. Srbiji neophodna Lean transformacija, pa evo nekih detalja iz knjige Lean transformacija Srbije.

Pametno i Lean

Pametna Lean vlada znači rušenje silosa između državnih uprava i lokalnih samouprava, smanjenje preklapanja i dupliranja i ignorisanje bitke za teritoriju u korist saradnje. To znači merenje performansi i obuka i osnaživanje državnih službenika da postignu rezultate, ne pridržavati se ustaljenih pristupa koji ne daju rezultate. Kada su organizacije bile primorane da koristite Lean model integracije za usluge dokazao je visoku efikasnost. Od suštinskog značaja je, ako vlada želi da bude uspešna, fokusiranje na saradnju i deljenje informacija, pre nego na zaštiti nadležnosti i teritorije. Da bi se to postiglo treba promeniti postojeće podsticaje. Programi nisu samokorigujući, a kada ne uspeju, njihovi menadžeri su obično poslednji koji to znaju, jer oni gledaju na poštovanje procesa, a ne na rezultate. U privatnom sektoru tržišta su samokorigujuća, jer održivost zavisi od nečije sposobnosti da ispravi propuste. Reakcija vlade bila je tradicionalno da potroši više novca na rešavanje problema, a ne na poboljšanje i sprečavanje pojave problema. Možda je to funkcionisalo u prošlosti kada nije bila ekonomska kriza, ali to više nije opcija. Na svim nivoima je potrebno kretanje ka Lean vladi.

Globalna kriza

Globalna kriza nije ograničena samo na ekonomiju. Kriza postoji i u obrazovanju, zdravstvu, državnoj upravi i lokalnoj samoupravi, kao i u smanjenju prirodnih resursa na zemlji. Sve nas tako često priroda “podseća” na našu krhkost kod zemljotresa, cunamija, uragana, polava ili neke druge prirodne katastrofe. Neki stručnjaci kažu da na zemlji već živimo na kredit, odnosno da trošimo više resursa nego što zemlja može da nam obezbedi. Ta velika i neposredna opasnost je prilika za buđenje i preispitivanje funkcionisanja privreda na kojoj se zasniva blagostanje društva. U svetlu opasne budućnosti, rasta cena hrane, kao i intenziviranja socijalnih nemira širom sveta, jasno je da je potrebna nova paradigma, koja odgovara novom, globalno povezanom svetu 21. veka. Nova paradigma mora uzeti u obzir integralnu i međuzavisnu prirodu sveta danas. Stopa po kojoj se kriza širi i eskalacija pokazuje da se mogućnosti zatvaraju pred nama. Mi živimo na pozajmljenom vremenu, pa bi stoga trebalo da ubrzamo naše korake ka transformaciji. Jedino pitanje je, “Kakva transformacija treba da bude?” Transformacija razmišljanja u Lean razmišljanje jeste ključ našeg uspeha i globalnog prosperiteta. A bez ove globalne krize nikada ne bi shvatili da je takav preobražaj poželjna, ili čak izvodljiv.

Lean vlada

Mnogi političari na vlasti shvataju da su potrebne korenite promene kako bi se smanjili deficiti budžeta, uz istovremeno smanjenje broja ljudi koji nemaju posao. Odgovorni u Vladi Srbije izjavljuju da će nivo javnog duga, ukoliko se u narednom periodu ne zaustavi, preći 70 ili 80 odsto BDP, što je neodrživo.[3] Ovo govori da se ekonomija Srbije nalazi u veoma teškoj situaciji. Ova situacija zahteva neophodne promene. Svi su toga svesni. Dalje zaduživanje, iako će biti neophodno ako je u oblasti novih investicija, biće sve teži teret za privredu Srbije. Zato ostaje ključno pitanje: „Koje promene možemo da izvršimo bez naknadnog zaduživanja i sa sopstvenim raspoloživim ljudskim i materijalnim resursima.“ Odgovor na to pitanje je: „LEAN TRANSFORMACIJA SRBIJE“. Ako je u pitanju Vlada Srbije, onda treba da teži da postane „Lean Vlada“.

Lean transformacija

Svet se nalazi u stalnim promenama. Ono što je do juče bila konkurentska prednost, danas postaje prepreka za dalje napredovanje. „Promenila se mapa puta za inovacije za dvadeset prvi vek. Danas je to ideja u knjizi The Lean Startup koja će pomoći u stvaranju sledeće industrijske revolucije“ kaže Steve Blank, lecturer, Stanford University, UC Berkeley Hass Business School. Na ovo dodaje Noam Wasserman, professor, Harvard Business School: „Lean Startup je osnov za preduzetnike i moraju da je pročitaju. To obezbeđuje načine da se izbegne izrada proizvoda na kome se uče greške, rigorozno ocenjivanje ranih signala sa tržišta preko potvrđenog učenja i donošenje odluke dali istrajati ili promeniti smer.“ (Eric Ries, 2011). Kao što Lean Startup traži od ljudi da počnu da mere svoju produktivnost, isto tako je potrebno da se meri produktivnost i u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi. Javni sektor, kao i postojeće ili novoosnovane firme, često slučajno naprave nešto što niko ne želi, nije bitno koliko, ako oni to učinite na vreme i u okviru budžeta. Cilj Lean transformacije je osmisliti pravu stvar koja će se raditi – stvar koju kupci žele i voljni su da plate – što je brže moguće. Državna uprava često uvede neke procedure koje samo maltretiraju građane i ne stvaraju nikakvu vrednost za društvo (primer izdavanja građevinske dozvole i slično). Zato je potreban novi način gledanja na javni sektor i zahtev da se inoviraju usluge koje naglašavaju brze iteracije između građana i državnih organa, odnosno potrebna je Lean transformacija javnog sektora u celini. Lean programi su doneli i danas donose značajna operativna poboljšanja u organizacijama privatnog sektora. Ipak, vlade i drugi državni organi su bili sporiji da usvoje takve strategije. U vreme kada su vladini budžeti pod većim pritiskom Lean transformacija može poboljšati efikasnost javnih usluga i pomoći stvaranje veće vrednosti za novac poreskih obveznika. U javnom sektoru često se smatra teškim uvođenje Lean reformi, jer se suočava sa izazovima koji su složeniji u nekim aspektima od onih u privatnom sektoru. Ali ako Lean transformacija sledi temeljnu reviziju strategije i operativnih modela, može se postići pravi korak promene, pomažući vladama da zadovolje rastuće zahteve i očekivanja građana, dok istovremeno obezbeđuju da se oskudni resursi efikasnije rasporede. Lean transformacija je nastala kod proizvođača, kao što je Toyota, a kasnije se proširila u uslužnim delatnostima, kao što su banke i trgovina. Najjednostavnije, Lean strategije proizvodnje pomažu kompanijama da povećaju produktivnost eliminisanjem rasipanja, poboljšanjem kvaliteta i negovanjem kulture održivog, kontinuiranog poboljšanja, koja se i fokusira na rešavanje problema. Koristi od Lean pristupa mogu uključiti zadovoljstvo kupaca i angažman zaposlenih. Rezultati se uvećavaju kada Lean inicijative prati fundamentalno preispitivanje strateškog okruženja i operativnog modela organizacije. Od nedavno, Lean pristup je takođe primenjen u javnom sektoru, gde je postizao slične rezultate za dobrobit korisnika, zaposlenih i poreskih obveznika. Postoje značajni dugoročni i kratkoročni pritisci koji čine da je Lean transformacija ideja čije je vreme došlo za vlade i druge državne organe (Poznata je Kineska izreka: „Nijedna vojska ne može da zaustavi ideju čije je vreme došlo“). Jedan od dugoročnih faktora je demografska promena: starenje stanovništva će povećati potražnju za raznim javnim uslugama, dok pad nataliteta, kao i odlazak mladih stručnjaka iz zemlje, u mnogim zemljama dovodi do slabljenja poreskih prihoda i stvaranje buduće nestašice radnika. Drugi dugoročni faktor je porast očekivanja građana, koji sada zahtevaju visokokvalitetne, javne usluge koje odgovaraju najboljim uslugama u privatnom sektoru – više nisu prihvatljive vladine usluge da “jedna veličina odgovara svima”.

Šta je Lean transformacija?

Lean transformacija je holistička primena i održavanje Lean principa, strategija i metodologija za svaki proces i sistem u okviru organizacije. Lean principi su zasnovani na visoko razvijenim tehnikama za smanjenje rasipanja i poštovanje ljudi koji rade u procesu. Ti principi su bili uspešni i efektivni u svakoj industriji u kojoj su primenjeni. Lean transformacija obuhvata poboljšanje načina na koji se vrednost isporučuje kupcu. Za sobom povlači i eliminaciju aktivnosti koje ne dodaju vrednost i smanjenje vremena za izvršavanje operacija koje dodaju vrednost poslu. Da bi se to ostvarilo, neophodno je otkriti aktivnosti koje ne dodaju vrednost i preduzeti momentalne akcije da se iste eliminišu. To znači da ljudi treba na nauče da vide rasipanje. Prvi korak u Lean transformaciji je da ljudi vide rasipanje i postanu svesni da su to nepotrebni gubici za sve. U središtu Lean koncepta je sistem zasnovan na ljudima. Uspeh bilo koje Lean transformacije zavisi od angažovanja svakog zaposlenog u procesu kontinuiranog poboljšanja poslovanja. Svi zaposleni moraju biti spremni i sposobni da reše sve složene probleme. Oni koji su na višim funkcijama, koji donose odluke koje utiču na sve, su najodgovorniji i oni imaju snagu i ovlašćenja da pokrenu promenu. Svi zaposleni treba da prolaze obuke iz Lean koncepta i Lean alata. Takođe, zaposleni treba da izučavaju nove načine razmišljanja i ponašanja koje podržava razvoj Lean kulture, ili kulture kontinuiranog poboljšanja. Zaposleni treba da uče PDCA (Plan – planiraj, Do-uradi, CHECK – proveri, ACT – deluj) ciklus, koji je uveo dr Deming pedesetih godina prošlog veka, kao disciplinu koja drži sve organizacione procese zajedno i poboljšava ih na kontinuiranoj osnovi. Više detalja o LEAN TRANSFORMACIJI SRBIJE možete naći na www.cimlss.rs .   Prof.dr Vojislav Stoiljković       [1] http://www.studiob.rs/info/vest.php?id=110146 [2] https://www.deming.org/theman/theories/fourteenpoints [3] http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/429500/Dacic-Ako-se-ne-zaustavi-rast-javnog-duga-postace-neodrziv